Legendarni sokobanjski fotograf  SINIŠA RISTIĆ, rođen 1897 a umro 1982. godine. O druženju Nušića i Siniše doznajemo iz kazivanja Sinišinog zeta Vase Dučića.

               Družili su se godinama, kaže Dučić. Tast je bio svetski čovek, nemirnog duha. Bio je prvo berberin. Imao je svoju radnju i u njoj šišao, brijao i - vadio zube. Pa je bio kafedžija (sa položenim ispitom) i držao kafanu gde je sada "Zelengora". Posle ode u fotografe. Znam da su i Nušić i tast Siniša voleli život. Nušićeva krilatica donela je mom tastu popriličnu zaradu, a kako je nastala, o tome pripoveda sam Siniša Ristić, kako se ugledao na svog majtora Milisava Milisavljevića. On je naime 1905. godine snimio grupu istaknutih gostiju. Na toj slici su: Stevan Sremac, Aleksandar Belić, Slobodan Jovanović, Pavle Popović, Stanoje Stanojević, Tihomir Đorđević i Mihajlo Gavrilović.

              I ja sam pošao majstorovim putem, veli Ristić. Prišao sam Nušiću u kafani i zamolio da ga fotografišem. On je pristao bez reči i mi smo se tog prepodneva uputili na Moravičko jezero, koje je bilo ispod današnjeg hotela "Sunce". Čamdžija je primio Nušića i suprugu mu Darinku u čamac, a ja sam stao na ćupriju  iznad jezera. Na nogarama postavio veliki drveni aparat sa kasetama. Prekrio se crnim platnom "naštelovao" odstojanje i uskliknuo - ptica!. Posle dva - tri dana Nušić je došao po fotografije. U radnji je ugledao i moju sliku Sokograda. Dopala mu se pa mi predloži: daj  Siniša da ti napišem nekoliko reči kako bi se razglednica bolje prodavala. Oberučke sam prihvatio ovaj Nušićev predlog. Nušić je seo, uzeo pero i napisao: "Soko-Banja, Soko-Grad, dodješ mator, odeš mlad". Njih odavno nema, ali krilatica je ostala da i danas živi.

Iz knjige Stojana Todorovića

                                                                                                                                                      "Sokobanjski spomenar"